IZ NAŠE PONUDE OBOJENIH METALA OLOVA IZDVAJAMO:
— olovne trake
— olovno kalajni lemovi
— blokovska roba
Olovo je dobilo ime od latinske reči plumbum što znači tekuće srebro, hemijski je element koji u periodnom sistemu elemenata nosi simbol (Pb). Mekani je mutno sivi metal koji potamni na vazduhu zbog stvorenog zaštitnog sloja oksida i karbonata.
Olovo je sjajan, mekan i slab metal, lako se izvalja u oblik folije (olovne folije) ili ispresuje u oblik cevi (olovne cevi). Tačka topljenja mu je dosta niska, na 327°C., a ključa na 1500°C i prilikom toga ispušta otrovne pare, smatra se slabim tehničkim metalom, mekan je i loše provodi struju. Otporan je na koroziju, nije topiv u vodi, i topiv je samo u oksidirajućim kiselinama. Vrlo je otrovan metal i njegovi su spojevi takođe otrovni ako se kojim slučajem unesu u organizam.
Olovo je najjeftiniji tehnički metal, odmah posle gvožđa i cinka. Od olova se izrađuju pumpe, cevi, kablovi, plaštevi, akomulatori, električni osigurači… Olovne cevi su jako dobre za izradu vodovodnih instalacija. Olovna legura sa sadržajem nešto kalcijuma, natrijuma i litijuma se koristi za izradu ležajeva železničkih vagona.
U rude olova uglavnom spadaju galenit i ceruzit, koji je često spojen sa karbonatima cinka i čelika. Mešoviti oksid (Pb3O4) nastaje oksidacijom olovo-okisda. Upotrebljava se za zaštitu gvožđa od rđanja. Glavna legura olova je sa antimonum, tzv. tvrdo olovo.
Olovo je teški metal koji se danas koristi u većem broju industrija kao važan sastojak u akumulatorima, bojama, antikorozivnim sredstvima, benzinu, proizvodnji stakla. Upotrebljava se za izradu cevi za kanalizaciju, oblaganje kablova i izradu olovnih akumulatora. Od olova se izrađuju i štitovi protiv zračenja.
Olovo ima važnu primenu zbog svoje kovnosti, niske tačke topljenja i dobre otpornosti prema atmosferskoj koroziji.
